Stariji su zaboravili, žitelji srednjih godina se još bledo sećaju, a mladi i oni koji su se kasnije doselili iz ovih tekstova shvatiće da starosedocima Blok 45 „život znači”.
Spoljašni neprijatelji Bloka 45 su malobrojni i nemoćni da učine bilo šta ozbiljnije što bi moglo da naudi imenu i ugledu ovog najpoznatijeg beogradskog naselja. Spoljašni neprijatelj je nemotivisan da napadne i pokuša da osvoji blokovsku tvrđavu, čvršću nego ikad, jer zna da bi pretrpeo ogromne žrtve na koje nije spreman. Njih se niko u našem lepom bloku ne plaši. Ono čega se treba plašiti jeste unutrašnji neprijatelj. Lista unutrašnjih neprijatelja je toliko dugačka da je ne vredi čitati; unutrašnje neprijatelje treba eliminisati odmah, u potpunosti i bez oklevanja. Niko ne sme da okleva kada je u pitanju unutrašnji neprijatelj. Na listi unutrašnjih blokovskih neprijatelja najopasniji je onaj koji je naizgled najbezazleniji. Najopasniji je onaj na koga ne obraćamo pažnju, a koji potiče iz naših redova. Opasan je jer zna gde su nam slabe tačke i tu hoće da udari, u najtažem trenutku za blok. Svi mi znamo ko je blokovski neprijatelj broj jedan - BLOKOVSKI KOMARAC!
Borba protiv ovog unutrašnjeg zla traje decenijama i još uvek je u toku. U borbi sa različitim vrstama komančerosa nisu birana sredstva: borba se odvija na vodi, na zemlji i iz vazduha. Protiv retke i neistrebljene vrste KOMARCUS BLOKUS ispitivana su najnovija tehnička i hemijska sredstva kako domaće industrije, tako i namenske industrije prijateljskih zemalja. Na početku višedecenijskog rata na peskovitoj obali reke Save, strategija ondašnjeg rukovodstva je bila da se svim sredstvima, bez odstupanja, hrabri blokovski živalj, goloruk ali sa verom u konačnu pobedu, bori protiv komaraca zelenim mrežama na svakom prostoru, na svakoj terasi, na svakom otvoru. Spremali smo zelene mreže, gusto sito na prozorskim oknima, sa pesmom i verom da nijedan komarac neće ući u naše skromne, ali slobodne stanove. Nismo imali vazduha, unutrašnja temperatura je rasla silovito, ali mreže sa prozora nismo skidali. Znojili su se ukućani, domaćinima u belim atlet majicama bez rukava je bilo najteže, ali nisu odustajali.
Rukovodstvo bloka je smatralo da ćemo se sitnim zelenim mrežama izboriti protiv najvećeg blokovskog neprijatelja - BLOKUS KOMARCUSA. Nije mogao unutra ni jedan, a oni koji su se neplanirano zatekli u našim skromnim ali lepo uređenim stanovima, sistematski su bili likvidirani od strane ženskog dela našeg naroda. Hrabre žene sa podočnjacima u brushalterima na 38 stepeni celzijusa u tri sata ujutru sa svojim Sloboda Čačak usisivačkima od 1000 vati čistile su poslednje ostatke unutrašnjeg neprijatelja po ćoškovima iznad regala. Kao i obično, naša deca su hrabro i dostojanstveno pratila šta se događa, navijajući i bodreći svoje roditelje. Mreže su činile svoje, ali vremenom je unutrašnji neprijatelj broj jedan tkzv. blokovski komarac iz redova tzv. insekata, zahvaljujući bezrezervnoj podršci spoljašnjih službi uspeo da se prilagodi i sa lakoćom prođe kroz okna naših brižljivo pripremljenih mrežnih sistema. Takvo dejstvo neprijatelja imalo je neverovatan uticaj na porodične odnose u letnjim mesecima.
Domaćice su i dalje imale velike podočnjake, pušile su sve više, a u sred noći su palile svetlo u spavaćoj sobi i govorile naglas : Kako samo mene jedu dragi gospode, a ove muške smrdljive životinje ni da pipnu? Gledaj ga, gledaj ga, pun je krvi, majku mu njegovu, ma sad ću ja da ti pokažem... Usisivači Sloboda Čačak od hiljadu vati su napravili pomak u borbi protiv unutrašnjeg neprijatelja broj 1. Od pasivne mrežne odbrane prešlo se na vakum odbranu. Odbrana je prerasla u napad, jer svi mi znamo da je napad najbolja odbrana. Živeli smo kao da će 100 godina biti mir, a pripremali smo se kao da će sutra biti rat protiv imperije komaraca.
Blokovski štabovi po ćoškovima, na klupicama, u mesnoj zajednici, u pošti, na svojim svakodnevnim analizama utvrdili su jedno - vreme pasivne mrežne odbrane je prošlo! U pravu su žene! Ne sme se čekati da neprijatelj prvi krene, već ga treba napasti kada se najmanje nada. Napasti ga u sumrak, dok još spava đubre pokvareno, negde na pafonu, pored troseda ili na čistom vešu... ali kako ga napasti - to je bila strategija. Najpre je potrebno u određenom trenutku zatvoriti sve prozore i vrata u stanu. Pogasiti svetla. Spustiti roletne, ali ne u potpunosti. Treba mu ostaviti lažnu nadu da ima kuda da pobegne. I onda, visoko, više, podići plastične cevi belih usisavača iz Elektrotehne, odvrnuti ih do daske, upaliti svetla i grunuti svom silom. Usisavati ih do iznemoglosti, ne posustajati dokle god i poslednji mrda. Kada je i poslednji unutrašnji neprijatelj na sigurnom, u kesi Sloboda Čačak iznutra, može se za trenutak predahnuti, ali nikako u ovom trenutku otvoriti prozor ili upaliti televizor. Oni idu na televizor i sa televizora jer im svetlost ekrana prija. Najbolje je televizor prekriti belim platnom, a prozore držati zatvorene do daljnjeg.
U borbi pored vakum sredstava domaće proizvodnje, treba koristiti i hemijska sredstva protiv komaraca. Ona obično potiču iz prijateljskih zemalja koje razumeju našu blokovsku potrebu da se borimo i izborimo sa unutrašnjim neprijateljem. Ova hemijska sredstva se uključuju u struju i na tajn način eliminišu komarce ili ih umrtvljuju do te mere, da se laganim radom plastičke usisivačke cevke, unutrašnji neprijatelj sam grupiše u unutrašnjost mračne papirnate kese. Kada jednom uđe u papirnatu kesu domaće proizvodnje, odatle mu više nema izlaska osim u kontejner sa ostalim đubretom. Interesantno je da se dugogodišnjem analizom borbe protiv komaraca u Bloku 45 utvrdilo da oni starosedeoce (one sa preko 15 godina života na ovom prostoru) ne diraju. Ne usuđuju se da napadnu na starosedeoce ili je to zato što starosedeoci gledaju svoja posla, a ne obraćaju pažnju na komarce koju su ovih dana kao rode. U svakom slučaju postoje ljudi kojih se ova intezivna borba ni malo ne tiče.
Vrsta KOMARCUS BLOKUS je retko otporna vrsta nepoznatog porekla, neodređenog broja, nepredvidljivog ponašanja. Opasna je po okolinu jer prolazi kroz zaštitne mrežne sisteme, odoleva vakum napadima i ne reaguje na hemijska sredstva iz prijateljskih zemalja. Ova vrsta se razmnožava intezivno, a i napadi iz vazduha imaju ograničeno dejstvo. Reč je o neumoljivoj vrsti koja ne preza od napada i napada žene i decu na bilo kom mestu. Jedino prave blokovske starosedeoce, pecaroše i splavarske vukove zaobilaze. Pre neki dan u štampi je objavljeno saopštenje da je najavljeno zaprašivanje komaraca odloženo zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Zbog vetra i kiše, zaprašivanje iz vazduha je nemoguće, jer se sredstva za suzbijanje komaraca rasprše u vazduhu, izjavio je izvor blizak Glavnom štabu za borbu protiv komaraca, koji je želeo da ostane anoniman. Da li je to pravi razlog, ostaje da se utvrdi. Nekoliko dana posle, počelo je zaprašivanje komaraca iz vazduha.
Blokovski komarci iako ljuti unutrašnji neprijatelji, deo su našeg blokovskog života. Kad nam ne bi zagorčavali život danas, ne bi znali kako će nam biti lepo kada ih jednog dana potamanimo do poslednjeg. Znam ljude koji su se odselili iz Bloka 45 zbog komaraca. Ustvari, komarci su jeli njihove žene, a oni su se sa decom smejali iza njenih leđa. Žena je ujutru išla na posao neispavana sa velikim plikovima i kesastim podočnjacima. Nije joj bilo do šale kada su je pitali : Da ne živite možda u Bloku 45? Poželela je da ode negde u centar, gde nema komaraca. Najlakše je otići iz bloka. Ali onaj ko jednom ode, nikada se ne vrati. Onaj ko jednom popusti pred unutrašnjim neprijateljem nikada nema potpunu kontrolu svog malog, ali lepo uređenog stana. Zato uvek držite jedno oko otvoreno dok spavate. On čeka da sklopite oba i da postenete njegov plen.
Ne spavajte jer ni Komančeros Blokus ne spava!
Članak prepisan iz revije Sava 45, objavljene 2000. godine. Autor je Milan Todorović.
