In memoriam : Predrag Koraksić Corax (1933-2026)

Naš komšija iz Bloka 45, čuveni srpski karikaturista i simbol političke satire, Predrag Koraksić Corax, preminuo je 16. maja u Beogradu. Ostavio je neizbrisiv trag u istoriji novinarstva i umetnosti.

Koraks, pravim imenom Predrag Koraksić, rođen je 15. juna 1933. godine u selu Gornja Gorevnica kod Čačka, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Njegov otac, učitelj i partizan, ubijen je tokom Drugog svetskog rata, zbog čega je Koraks deo detinjstva proveo u izbeglištvu. Posle rata završio je gimnaziju u Zemunu, a zatim studirao arhitekturu u Beogradu, ali se ubrzo potpuno posvetio karikaturi.

Profesionalno je počeo da crta još 1950. godine u legendarnom satiričnom listu „Jež“. Kasnije je radio za „Večernje novosti“, „Borbu“, „Našu Borbu“, „Vreme“ i „Danas“, gde je decenijama objavljivao svoje prepoznatljive političke karikature.

Koraks je bio poznat po tome što je kroz jednostavan crtež, često bez mnogo teksta, uspevao da prikaže političku i društvenu stvarnost Srbije. Kritički je crtao gotovo sve vlasti i političare — od vremena Jugoslavije, preko devedesetih, pa sve do savremene Srbije. Zbog svog rada često je bio napadan, ali je ostao jedan od najcenjenijih karikaturista na prostoru bivše Jugoslavije.

Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima se posebno izdvaja francuski Orden Legije časti, koji mu je dodeljen 2004. godine.

Karavan bezbednosti saobraćaja u Bloku 45

Gradska opština Novi Beograd, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Agencija za bezbednost saobraćaja, u nedelju 26. aprila, od 11 do 15 časova, organizuju Karavan bezbednosti saobraćaja na lokaciji Teatar na Savi.

Posetioce popularne porodične manifestacije koja ima za cilj da decu nauči, a starije podseti na pravilno ponašanje u saobraćaju, očekuje mnogo edukativno-zabavnih sadržaja za decu i odrasle i puno vrednih nagrada.

Pored izložbe policijskih i vatrogasnih vozila i opreme namenjene svim generacijama, deca će moći uživaju sa „Pažljivkom“, koji će im ukazati na osnove bezbednog ponašanja u saobraćaju, dok će oni koji pokažu snalažljivost na saobraćajnom poligonu moći da učestvuju u nagradnoj igri.

Tokom manifestacije biće prikazana simulacija prevrtanja automobila i čeonog sudara, kao i obuka o pravilnoj upotrebi dečijih auto-sedišta, posle koje takođe sledi podela vrednih nagrada.

Glavna nagrada je besplatno polaganje vožnje za „B“ kategoriju. Biće podeljeno i 10 auto-sedišta za decu, 15 kaciga za vozače bicikla i 5 vaučera za bezbednu vožnju, koje dobitnici mogu iskoristiti u Centru za obuku i trening vozača NAVAK.

Mlade mame i tate, kao i ostali posetioci, uživaće i u trci beba, posle koje svaka beba dobija poklon. Učesnici karavana, pored promotivnog materijala, moći će besplatno da dobiju knjige i bojanke za decu, a za najmlađe će biti organizovano i popularno crtanje po licu „pijane naočare“, kao i niz drugih edukativno-zabavnih radionica.

Rođendan Novog Beograda

Novi Beograd, najveća opština u Beogradu i Srbiji, proslavlja svoj rođendan 11. aprila, obeležavajući početak izgradnje ovog modernog urbanog naselja 1948. godine. Ovaj datum simbolizuje početak transformacije nekadašnje močvarne oblasti u savremeni deo glavnog grada Srbije.​

Istorijat i razvoj

Ideja o širenju Beograda na levu obalu Save postojala je još između dva svetska rata. Prvi urbanistički plan iz 1923. godine predvideo je ovo proširenje, ali su konkretni radovi započeli tek nakon Drugog svetskog rata. Dana 11. aprila 1948. godine, omladinske radne brigade iz cele Jugoslavije okupile su se kako bi započele izgradnju Novog Beograda. Tokom prve tri godine, više od 100.000 radnika i inženjera učestvovalo je u ovom poduhvatu, često koristeći osnovne alate i ručni rad zbog nedostatka mehanizacije.​

Prvi objekti koji su izgrađeni uključuju Palatu federacije, hotel "Jugoslavija", stambene blokove u Tošinom bunaru, Studentski grad i zgradu Šumarskog fakulteta na Bežanijskoj kosi. Prve stambene zgrade bile su paviljoni u blizini Tošinog bunara, namenjeni za smeštaj radnika i njihovih porodica.​

Urbanistički koncept

Novi Beograd je projektovan prema modernističkim principima, inspirisanim idejama arhitekte Le Korbizjea. Osnovu čine stambeni blokovi kvadratnog oblika sa stranama dužine 400 metara. Svaki blok je zamišljen kao samostalna celina sa školom, vrtićem i zajedničkim prostorima, dok su centralni delovi blokova predviđeni za sportske terene. U početku, komercijalni objekti nisu bili planirani unutar blokova, ali su tokom 1990-ih godina dodati kako bi se zadovoljile potrebe stanovnika.​

Od svog osnivanja 1948. godine, Novi Beograd je prerastao iz gradilišta u savremenu urbanu sredinu, postavši simbol modernog Beograda. Njegov razvoj i danas predstavlja primer uspešne urbanizacije i zajedničkog rada, a proslava rođendana svake godine podseća na bogatu istoriju i svetlu budućnost ove opštine.

Blok 45 je počeo da se gradi 1969. godine.

Detaljnije o izgradnji bloka i njegovom istorijatu razvoja pogledajte na sledećim člancima :

- U vreme kada se gradio blok
- Istorijat razvoja i izgradnje bloka

Izgradnja četvorospratnica i 
dvospratnica u Bloku 45, 1973. godine.