субота, 26. новембар 2022.

Blok 45 - dom prvog jugoslovenskog električnog automobila

Prvi jugoslovenski električni automobil nastao je 1979. godine, a njegov dom bio je Blok 45. Svaku noć stajao je parkiran uz JG 249, sa čijeg drugog sprata išao je dugačak kabl do njega. 

Auto je bio vlasništvo Instituta za hemijske izvore struje iz Beograda koji je radio na projektu prvog jugoslovenskog električnog automobila.




Verovatno najveći trend u autoindustriji je elektromobilnost, no o njoj se u bivšoj Jugoslaviji razmišljalo i krajem sedamdesetih godina.

Decembar 1979. godine : Ako pored vas prođe jedan sivi trabant, potpuno bešumno i bez dima iz auspuha, ne čudite se – to neko iz Instituta za hemijske izvore struje u Beogradu obavlja poslove u gradu odnosno jedan zanimljiv i koristan eksperiment.

Ima u Beogradu jedan automobil, koji od januara ove godine nije nijedanput stao na bilo kakvu benzinsku pumpu. Taj auto, inače marke “trabant”, prevaljuje svakog dana put od Bloka 45 do Zemun-Polja bez kapi benzina. Jedino što svaku noć stoji parkiran uz JG 249 u Bloku 45, sa čijeg drugog sprata ide dugačak kabl do njega.

Kabl ide iz stana inženjera dr. Zorana Stojiljkovića, valjda jedinog Jugoslovena koji vozi električni auto. A taj trabant je vlasništvo Instituta za hemijske izvore struje iz Beograda, čije jedno odeljenje, na čelu s inženjerom Bojanom Kragićem i uz suradnju s inženjerom Stojiljkovićem iz Centra za multidisciplinarne studije i docentom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, vrlo ambiciozno radi na projektu prvog jugoslovenskog električnog automobila.

Inženjer Stojiljković svakodnevno vozi ovaj prepravljeni auto, pomno ispitujući njegova svojstva i usavršavajući ga polako. On je i autor tehničkog rešenja elektromobila.

I ranije sam sarađivao s Institutom pa sam se jako zagrejao za njihovu ideju o ovakvoj vrsti vozila. Potpuno sam se predao ovom poslu. I ja i kolege iz Instituta, i, evo, uspeli smo. Ali ovo je samo početak, kaže inženjer Zoran Stojiljković, kojeg smo ovih dana zatekli u Zemun Polju u jednoj radionici Instituta kako obigrava oko trabanta i svaki čas nešto popravlja, doteruje, šrafi, meri…

Ako je automobil na električni pogon vozilo budućnosti, mi smo imali prilike otputovati koju deceniju unapred. Inženjer Stojiljković nas je ljubazno pozvao na jednu vožnju bez benzina.


Iako nas je u početku zbunila komandna ploča preuređenog trabanta, krcata nekim satovima i elektronskim instrumentima, vrlo brzo smo se navikli na pomalo neobičnu vožnju bez trzanja, bez urlanja motora, samo uz tiho zujanje elektromotora.

Vozili smo se zemunskim ulicama brzinom i do 60 kilometara na sat.

Vidite, pokazivao nam je, ne bez ponosa, inženjer Stojiljković, ovaj auto ne zagađuje okolinu, nije bučan, a s jednim punjenjem može prevaliti pedesetak kilometara dnevno. Uz sve to, potroši struje za svega deset dinara. Zar nije idealan za gradsku vožnju?

Poslije ove vožnje, koja razbija svaki skepticizam, upitali smo inženjera Stojiljkovića što je specifično u njegovom tehničkom rešenju jer zna se da u svetu ima bezbroj pokušaja, manje-više sličnih.

Nema tu nikakve tajne, rekao nam je. Princip je kod svih uglavnom isti: akumulatori i elektromotor. Mi smo, ipak, uspeli dobiti velik koeficijent iskorištenja energije akumulatora u vučnu energiju. Zatim, postignuta je velika sigurnost automatskom elektronskom zaštitom. Da, na primer, ne dolazi struja veće jačine od 100 ampera. U ovom trabantu je menjač u istoj funkciji kao kod benzinaca. Vozim drugom i trećom brzinom i rikvercom, a sve to, naravno, uz kvačilo. Kvačilo ima i jednu izuzetnu ulogu. Prilikom nekog kvara, koji se može dogoditi uvek u elektronici, primera radi, elektromotor se ne može zaustaviti, onda ga kvačilom samo odvojimo od pokretačkog mehanizma i auto stoji iako se motor vrti i dalje.

Trabant nije jedini

Od inženjera Stojiljkovića smo dalje saznali da su glavni problemi u razradi ovog projekta akumulatori. Uz jače i po dimenziji manje i lakše akumulatore, do kojih je vrlo teško doći, elektromobil bi bio mnogo savršeniji.

Ovaj sada ima čitav niz glomaznih akumulatora, a snaga mu je samo pet i po konjskih snaga. U sljedeće dve godine Institut planira nekoliko prototipova ovakvih vozila.

Već ovih dana radi se na jednoj zastavi 101 i zastavi 750 kombiju, koji se prepravljaju i doteruju za elektropogon. Cilj ovog istraživanja je da se dođe do automobila na električni pogon koji bi imao radijus kretanja od 100 kilometara, uz brzinu do 80 kilometara na sat.

Inženjer Stojiljković je duboko uveren u budućnost ovakvih vozila.

Nema sumnje da je u ovakvoj energetskoj situaciji u svetu ovo prava mala revolucija, kaže on. Ipak, to neće ići tako brzo. Mislim da će u početku ovo biti vozilo za grad, dostavno ili taksi, a kasnije, ko zna?

Mali trabant se kreće beogradskim ulicama i kroz Blok 45, ali retko ko obraća pažnju na to da je bešuman. Nezapažen je, a izaziva velik interes čim prolaznici shvate o kakvom je vozilu reč.

Zasad su i predstavnici zakona prilično nepoverljivi prema elektromobilu. Eto, nedavno je saobračajni policajac zaustavio trabant i naplatio vozaču kaznu od 500 dinara. Bio je četvrtak, a posljednja cifra njegovog registracijskog broja je devet (pravilo par-nepar). Nisu pomogla uveravanja vozača da ovaj auto ne troši benzin te da nema veze s restrikcijom tog goriva. Policajac je samo slegnuo ramenima i obavio svoj posao.

A možda će ovaj elektrotrabant, za koju deceniju, stajati u nekom muzeju, sa svim počastima koje mu dolikuju.

Napisao: Dragutin Minić, snimio D. Timotijević (RTV revija, 1979.)

Izvor: yugopapir.com

среда, 16. новембар 2022.

Model murala za slepe i slabovide postavljen u Bloku 45

Projekat Umetnost u prolazu organizovao je postavljanje do sada devet modela ulične umetnosti za slepe i slabovide osobe, a jedan od njih u Bloku 45, jednoj od najvećih galeriji ulične umetnosti u regionu. 

Foto : Aleksandar Đorđević

Mural u Bloku 45 odrađen je za rad crtača Jensa, jednog od prvih i ključnog za stvaranje grafiti pokreta u Beogradu. Prvi grafiti u Beogradu su bili inspirisani njujorškim stilom koji se kao i u ostatku Evrope pojavio sredinom osamdesetih godina, a Blok 45 je izuzetno važno mesto za razvoj grafita i ulične umetnosti u Beogradu.

Ovde su grafiti nastali osamdesetih godina, pod uticajem hip-hopa, brejk densa i potrebe da se iskorači iz sivila. Upravo su iz ovog bloka potekli neki od najznačajnijih umetnika beogradske grafiti i street art scene: Jens, Hope, Cash i drugih. Grafiti istorijat Bloka 45 i Beograda pogledajte ovde.

Danas se na ovoj lokaciji nalazi veliki broj očuvanih radova – neki od njih su stari i par decenija, a sam prostor predstavlja svojevrsnu galeriju na otvorenom.

U poslednjih godinu dana modeli su postavljeni na nekoliko lokacija širom grada – dva modela na Vračaru, tri modela u prostoru Cetinjske, dva modela na ćošku Višnjićeve i Gospodar Jovanove, jedan model u prostoru Dorćol Platz-a i jedan model u Bloku 45.


Korišćenje 3D tehnologije je inovativni pristup u predstavljanju ulične umetnosti i grafita jer se omogućava slepim i slabovidim osobama da kroz dodir upoznaju umetnička dela koja se nalaze na ulicama Beograda. Uz sve radove se nalaze i opisi na Brajevom pismu, koje je inače veoma retko prisutno u javnom prostoru.

Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i u saradnji sa Gradskom organizacijom slepih Beograda koja okuplja oko 2.000 slepih i slabovidih osoba sa teritorije svih beogradskih opština. U Srbiji ima oko 12.000 slepih i slabovidih osoba koje imaju potrebe za podrškom u ostvarivanju njihovih prava kao i za integracijom u sve društvene tokove i svakodnevne aktivnosti, a kulturni život i umetnost su sastavni i važan deo toga.

U februaru 2023. projekat Umetnost u prolazu će biti predstavljen u prostoru Ujedinjenih nacija u Beču na godišnjoj Zero Project konferenciji, i to publici od 800 internacionalnih organizacija.


Tekst preuzet sa sajta danas.rs

уторак, 8. новембар 2022.

Najavljeno uređenje Savskog keja


Dana 7. 11 u Beogradskoj hronici RTS-a vlasti su saopštile da je gotov idejni projekat za Savski kej, kao i da će biti raspisan konkukrs koji će na trideset mesta dovesti vodu i struju, ističe gradonačelnik Beograd Aleksandar Šapić. 

Splavovi će biti legalno postavljeni, a vlasnici će biti u obavezi da plaćaju vodu i struju, a moraće i da čiste fekalije oko svojih plovnih objekata. Gradska odluka je pravno utemeljena, splavova neće biti kod reni bunara, a znaće se i gabariti. 

Od preko sto splavova, navodi se da će prema novom projektu ostati mesta za njih trideset. Vlasnici splavova će izlaziti na lititaciju, a čim izlicitiraju počinje naplata, najverovatnije oko Nove godine ističe gradonačelnik. 

Nakon planskog postavljanja splavova najavljena je rekonstrukcija i uređenje keja koje će potrajati godinu do dve dana. 

Prilog Beogradske hronike o splavovima na keju možete pogledati na linku ovde