субота, 10. јул 2021.

Intervju sa Hope-om

Šta te je podstaklo da kreneš sa crtanjem i koliko godina si već na sceni?

Ako izuzmemo da sam od malih nogu stalno nešto crtao, na crtanje po zidovima me je podstakao školski drugar Noiz, kod koga sam video prve originalne grafiti skice. Do tada sam kapirao da se time bave dosta starije osobe i da je to nedostupna disciplina za nas klince. Pored toga, kapirao sam da je to isključivo reperska priča prema kojoj sam u tom trenutku gajio animozitet, obzirom da je Hip-hop bio nešto što sam prerastao, a da je Hard core žanr muzike koji me definiše i koji je samo čekao da ga otkrijem. Noiz je bio metalac, tako da mi je otvorio potpuno novi vidik na crtanje grafita. Prvi grafit sam uradio sa Nesom u bloku 44, u proleće 1998. godine, ali se iskreno jako dugo nisam osećao kao deo scene. Kada sam počeo da osećam pripadnost, moji idoli su polako prestajali da crtaju, tako da se u tom limbu još uvek vrtim, jer smatram da je scena bez mojih starijih kolega dosta siromašna.


Kako je scena izgledala kada si počinjao, a kakva je danas?

Iz moje perspektive, scena je izgledala tako da sam mislio da u bloku postoji trideset crtača i da su svi oni bliski drugari koji provode dane zajedno, crtajući skice i grafite. Kako sam upoznavao scenu vremenom su nestajali delovi te mistike, ali mi utisak cele scene ni do dan danas nije izbledeo. Prosto, i dalje mislim da su ti počeci bili najbolje doba naše scene. U današnje vreme je sve to dosta drugačije i sve brže menja oblike, ne nužno u pogrešnom smeru. Dosta je tu uticaja sa strane, što mi je malo krivo, ali ne mogu ja da idem okolo i teram ljude da crtaju ono što ja smatram da treba da se crta.

Relativno skoro sam čuo da neki crtači misle da moj stil ne pripada Beogradu, da je previše upeglan za današnji Beograd, itd; ali kako sam odavno prestao da pridajem značaj tuđim mišljenjima, tako me i ta konstatacija nije preterano pogodila. Ja imam jednu viziju scene i grada, neko ima drugu, i to je sve u redu. Igra je otvorena za sve, samo je pitanje ko će izdržati do kraja.

Šta je bilo presudno u formiranju tvog stila?

Osim Noiza, koji je imao ogroman uticaj na moj stil, tu su bili i stilovi starijih crtača, što je evidentno i što nikada nisam krio. Šta više, ponosim se time. Sekundarni uticaj je muzika, uvek bila i biće.

Sa kim najčesće sarađuješ i jesi li ikad bio u nekoj ekipi?

Ljudi sa kojima crtam se menjaju, a u poslednje vreme najčešće crtam sa Cashom i Junkom. Dakle, sa baš bliskim prijateljima. Zato nikada i nisam bio deo ekipe, jer smatram da bi ekipu trebalo da čine najbliži ortaci. Kako se vremenom to nije desilo, rešio sam da se nikada neće ni desiti. A i sada je egzotika ako nisi deo neke ekipe, jer gotovo svi imaju ekipu.



Da li je grafitima mesto isključivo na ulici?

Ne znam šta da odgovorim, iskreno. Možda jeste, možda i nije. Meni su grafiti mlaki kada nisu na fasadi, mada u nekim slučajevima to dobro izgleda.

Ako pričamo o tradicionalnim grafitima, grafiti na platnima u stanovima su mi potpuni promašaj, na primer. Negde sam čak video i keramičke pločice za kupatilo sa printom grafita i to katastrofalno izgleda. 

Čak i grafiti na zidovima spavaćih soba su nešto što mi je estetski diskutabilno. Sa druge strane, neke varijacije sa prizvucima grafita mogu da izgledaju jako dobro.

Zid/voz, legal/ilegal i zašto?



Sve! Ja se nikada nisam ograničavao površinom i načinom na koji se nešto crta. Nekada mi se samo kulira i priča sa drugarima, nekada određeno mesto zahteva više opreza, pa i to nosi svoju posebnu atmosferu i tako dalje.

Meni su lično nejasni crtači koji se opredeljuju samo za jednu vrstu crtanja, pa se dele među sobom. Na primer, određeni crtači vozova se drže jedni drugih i sa nipodaštavanjem gledaju na ostali deo scene.

Teško puštaju nove ljude u tu priču sa vozovima, iako je neko odgulio svoj staž na ulici. I to nije nikakva tajna, ta netrpeljivost je prilično evidentna.

Da li je Blok 45 sačuvao status „meke” beogradskih grafita?

Nisam siguran, rekao bih ne, ali i dalje ne odustajem od činjenice da su tu godinama mogli da se vide najbolji grafiti u gradu. Sve je to vremenom splasnulo, blok više ne izbacuje količine crtača kao nekada, mada su zidovi i dalje kvalitetni, samo što nema puno novih stvari. U osnovnoj školi je bila situacija da i ako nisi crtač, moraš da imaš neki tag, pa se to zapatilo kod nekih i nastavili su dalje da se razvijaju u tom smeru. Ali verujem da će se i sadašnje stanje u jednom trenutku promeniti.

Kako je izgledalo tvoje odrastanje u Bloku 44/45?

Prilično slično kao i svima u bloku. Ogromne porcije dana i noći provedene napolju sa društvom. Jedina razlike je što je nas nekoliko imalo te sprejeve, pa smo imali dodatnu aktivnost, mada je osnova bila to druženje na otvorenom. Često mi na pamet padne situacija kada ni na žestokom minusu nismo odustajali od bleje napolju, pa se pivo postepeno ledilo. To je bila posvećenost! 




Po čemu se Blok 45 razlikuje od drugih naselja?

Možda zvuči izlizano i stalno se provlači po intervjuima, ali definitivno je odgovor - ljudi. Nisam siguran šta je to tačno drugačije, ali nešto jeste. Nađe se po neki baksuz, tu i tamo, ali generalno je blok godinama okupljao posebnu sortu individua. Čvrsto verujem da na to utiče arhitektura i položaj bloka u gradu. Na žalost, taj kontekst se menja daljom izgradnjom oko bloka i siguran sam da će se populacija i unikatnost bloka menjati.

Hvala ti na izdvojenom vremenu, a za kraj, šta misliš o FORTYFIVERS projektu?

Mislim da je projekat sjajan, kao i svaki projekat gde se gura taj blokovski diverzitet. Ovaj projekat mora da postoji večno! Hvala na poklonjenom prostoru, nadam se da će blokašima (a i šire) ove priče biti zanimljive.

субота, 19. јун 2021.

Koncert Rok blok Blok 45 18.jun 1978. godine


Evo jednog neverovatno zanimljivog koncerta od pre mnogo godina! U junu 1978. u 45. bloku je održan sedmočasovni rok koncert na kome su nastupali tada uglavnom mladi bendovi a među njima Sebični gen, Limunovo drvo (Milan Mladenović), Igra staklenih perli, Kozmetika...Uostalom pročitajte dole izveštaj iz tadašnjeg magazina Džuboks. Dejan Tešić koji je prisustvovao koncertu napravio je ove fantastične fotke (puno hvala za ovu dragocenu istorijsku građu Blokova). Citat: Džuboks, jul 1978 18. VI 1978 BLOK ROK... IDA SRECAN TI ROĐOENDAN! Da, tim recima je koncert i otvoren.


Pred vise od tri hiljade posetilaca, koji su počeli da se okupljaju još od ranog jutra, nastupilo je petnaestak mlađih grupa, Koncert je, inače, organizovan u čast XI Kongresa SKJ i kraja školske godine, a organizatori su bili članovi SSO mesne Zajednice Bloka 45, beogradski SKC na čelu se našim saradnikom Momom Rajinom—Momotom i, naravno, Dzuboks. Šta reći o tih sedam sati mjzike na otvorenom? Bila je to prilika za mnoge grupe da se prvi put oglase pred širim auditorijumom. Nastupile su izmedu ostalih i grupe kojima tek predstoji period napornog rada u cilju prevazilaženja idejnih i instrumentalnih nedostataka i neka navođenja njihovih imena ovog puta bude samo informativnog karaktera: Duša grada, Limunovo drvo. Airport, Rok—blok, Take off i drugi... Bili su tu i učesnici nedavno održane finalne veceri Rok lige POK, grupe Tetrapak, Sorit i Bg 5, koje su se ovog puta predstavile u nešto boljem izdanju, nego na toj smotri. Beogradska grupa Zvuk Ulice (ranije Merilin), svakako zaslužuje više pažnje. Sviraju džez rok i ukoliko ostanu zajedno od njih bi trebalo očekivati pravih rezultata. Kakva bi to smotra bila da nije bilo pankera (šta, zar ih jos uvek ima? ), ovog puta to su bili „Prle i famozni vibratori" iz Zrenjanina, koji su sebe najavljivali kao najprljavije, najgroznije itd. Verujte mi da su takvi i bili. Kozmetika (ukoliko se dobro secam nekada su imali interesantnije ime — Kosmetika, Kosmička etika, Odredbe prisustva), je panku pristupila na drugi način, međutim, efekat je bio isti. Karakterisao ga je zvizduk ... Ako su to želeli, a čini mi se da jesu, onda su i uspeli (gitarista je usput pokidao sve žice - svaka cast!!!).

 U programu je nastupila i nešto poznatija grupa "Tetka Ana", koja dolazi iz Zrenjanina. Nekada su i oni bili reklamirani kao svojevrstan pank ogranak, ali na vreme su shvatili da to nije njihov put. Pokazali su svoje kvalitete i njihovo vreme tek dolazi, pitanje je samo hoce li uspeti da ga iskoriste kako treba. Nadam se da hoće. Pored Tetka Ane trebalo bi izdvojiti i grupe koje su nastupile pred kraj programa i ujedno nam pružile najviše te večeri. To su sastavi koji su manje više već poznatiji dobrim poznavaocima muzičkih prilika u Beogradu, dakle Orion, Ptica i Igra Staklenih Perli. Mislim da bi ipak bilo bolje da kazem nešto više o svakoj od njih. Grupe „Orion" se sećamo jos od pre nekoliko godina, a ovog puta je nastupila u novom sastavu, sa novom muzičkom koncepcijom. Uvidevši da je džez rok ipak suviše krupan zalogaj za njih, odlučili su se za fanki i može se reći da se u tim vodama lakše snalaze. Za njima je sledila kontraverzna "Ptica" - koja je sobom donela nemalo iznenađenje, svirajući fuzijsku muziku, sa primetnim džez influencama. 

Publika ih je toplo primila i na taj nacin još jednom pokazala da svaka dobra muzika ima svojih poklonika. Interesantno je reći da su na kraju svog programa odsvirali i jedan džem sešn, potpomognuti gitaristom i kongašem (u grupi inače nema gitariste). Zapamtite njihovo ime ... Ptica. Na kraju koncerta nastupila je sve popularnija beogradska grupa "Igra Staklenih Perh" - koja uskoro treba da započne snimanje svog albuma prvenca za PGP RTB. To je bila još jedna prilika da provere sebe i svoju muziku pred publikom. Provera je bila više nego uspešna, jer je većina mladih nestrpljivo očekivala njihov nastup. Njihova muzika atmosfere odlicno se uktopila u ambijent ovog koncerta na otvorenom, tako da se njihov dalji rad moze očekivati sa optimizmom. Dakle i njihovo ime zapamtite (možete ga i zabeležiti)... Igra Staklenih Perli. Posebno treba pohvaliti organizatore čijim smo zalaganjem dobili jedan zaista lep koncert, na kome nije bilo takmičarske atmosfere tipične za gitarijade i festivale. Bilo je lepo i neobavezno, a uostalom takvi su bili i voditelji iz pozorišta Događaj, potpomognuti Goranom Cvetićem i MRM (čitaj Momcilo Rajin Momot). Prava je šteta što ovakvih koncerata nema više, jer čini mi se da su oni jedan od boljih načina da se podigne kvalitet muzike mladih. Nadajmo se da će ih ubuduce biti više. (G. Š.) Članak pronađen u arhivi Džuboksa na popboks.com

Više fotografija sa koncerta pogledajte ovde


уторак, 15. јун 2021.

Proleće u bloku kroz fotografije (2021)

Fotografije Bloka 45,  proleće 2021. 


Foto : ficoni_nbgd



Foto : amateur.photographer2

Foto : amateur.photographer2

Foto : Bbjorka

Foto : blok.64

Foto : borovic94

Foto : d_leprikon

Foto : Dejan Mikić

Foto : Dejan Mikić

Foto : Dejan Mikić

Foto : Đorđe Kostić


Foto : ficoni_nbgd

Foto : ficoni_nbgd

Foto : Milan Kojić

Foto : Milena Putnik

Foto : Milica Kljajevic


Foto : Vladimir Jablanov