Završen humanitarno memorijalni turnir „Damkec - fuca iz bloka“

DAMKEC – FUCA IZ BLOKA: Tri dana fudbala, druženja i humanosti

Na terenu „Rupa“ u Bloku 45 od 2. do 4. oktobra održan je memorijalni humanitarni turnir „DAMKEC – FUCA IZ BLOKA“, posvećen Damjanu Kecojeviću – Damkecu.

Tri dana fudbala, druženja i dobre atmosfere okupila su čak 24 ekipe, brojne igrače, prijatelje i ljude iz kraja koji su još jednom pokazali da blokovska priča nije samo sport, već pre svega zajedništvo, prijateljstvo i solidarnost. Na kraju sportskog nadmetanja, pobednik turnira bila je ekipa Čile, koja je osvojila prvo mesto na ovom memorijalnom takmičenju.

Pored takmičarskog dela, odigrana je i revijalna utakmica u kojoj su učestvovali otac Radan i ostatak sveštenstva. Time je još jednom odata počast Damkecu i sačuvana uspomena na prijatelja čije ime okuplja ljude oko fudbala i humanosti.

Posebnu vrednost turniru dala je njegova humanitarna strana. Zahvaljujući kotizacijama, prilozima i drugim aktivnostima, prikupljena su značajna sredstva za humanitarnu akciju pomoći na Kosovu i Metohiji.

Prema objavljenim podacima, kroz turnir je prikupljeno oko 445.000 dinara i 500 evra, dok je od butika prikupljeno dodatnih 121.000 dinara i 150 evra. Ukupan iznos prikazan u završnom obračunu iznosio je oko 640.000 dinara.

Humanitarnu priču upotpunila je i aukcija dresova, koja je okupila ljubitelje fudbala i prijatelje akcije. Dresovi su dobili nove vlasnike, a aukcija je bila još jedan način da se kroz sport i zajedništvo pruži podrška onima kojima je pomoć potrebna. Posebno je važno što je ovaj turnir pokazao da sećanje na Damkeca živi kroz ljude, prijateljstva i dela. Okupljeni oko fudbala, učesnici i posetioci udružili su snage kako bi uspomenu na njega pretvorili u nešto dobro i plemenito.

Turnir je tako prerastao okvire sportskog nadmetanja i postao priča o ljudima koji nisu zaboravili svog prijatelja, o kraju koji čuva svoje uspomene i o solidarnosti koja ne poznaje granice.

Novobeogradski derbi u Bloku 45

 

Novobeogradski derbi: Blokovi dočekuju Novi Beograd u Bloku 45!

Pred nama je pravi fudbalski spektakl – novobeogradski derbi u kojem će FK Blokovi ugostiti ekipu Novog Beograda.

Utakmica dobija dodatnu težinu s obzirom na to da se oba kluba nalaze u vrhu tabele i imaju ambicije da tu i ostanu. Očekuje nas duel dve kvalitetne ekipe, u kojem će svaki bod imati veliki značaj u borbi za što bolji plasman.

Novi Beograd je odlično započeo sezonu i u Blok 45 stiže u sjajnoj formi, što ekipi FK Blokovi postavlja ozbiljan izazov. Ipak, Blokovi će pred domaćom publikom tražiti nastavak pobedničkog niza i još jedan veliki trijumf u prvenstvu.

Pozivamo sve navijače, prijatelje kluba i ljubitelje fudbala da u što većem broju dođu na teren FK Sava i pruže podršku momcima! Vaša podrška sa tribina može biti važan faktor u borbi za pobedu u ovom komšijskom derbiju.

📍 Mesto: Teren FK Sava, Blok 45
📅 Datum: 4. oktobar
🕓 Vreme: 16.00 časova

Kad Savski kej oseti jesen

Posle tropskih vrućina, kada se činilo da leto nikada neće otići, Beograd je najzad udahnuo drugačiji vazduh. Jutra su postala sveža, večeri prijatnije, a sunce više nema onu jaku, letnju snagu. Jesen još nije stigla kalendarski, ali se već oseća u vazduhu. Kao nenametljiv gost koji je zakucao na vrata i najavio svoj dolazak. A, po kalendaru, već sutra, 23. septembra, jesen će i zvanično preuzeti smenu od leta.

U Bloku 45, na šetalištu "Lazaro Kardenas", promenio se ritam grada. Letnji dani, kada su staze bile pune šetača, biciklista i onih koji su tražili hladovinu, polako ostaju iza nas. Sada se hoda sporije. Ljudi zastanu kraj Save, zagledaju široku reku i kao da pokušavaju da prepoznaju šta se to promenilo u prirodi. A, promenilo se mnogo toga.

Nema više one letnje vreve koja se od ranog jutra do kasnih večernjih sati spuštala prema reci. Sada se na šetalištu oseća neka drugačija bliskost sa prirodom. Čuje se šum lišća, koraci prolaznika i tiho zapljuskivanje Save o obalu. Čovek ima utisak da se i sam grad malo umirio, kao da posle dugog i iscrpljujućeg leta želi da predahne.

Sava je drugačija kada joj se približi jesen. Njena površina više nije samo blještava od letnjeg sunca. U njoj se sada ogledaju oblaci, nebo i prve bleđe boje predstojećeg godišnjeg doba. Uz kej prolaze pojedinci i parovi, neko sa psom, neko sam sa svojim mislima. Blok 45 tada postaje ono što je oduvek bio – veliki gradski dnevni boravak na obali reke.

A, malo dalje, Savski kej i splavovi još čuvaju uspomenu na leto. Muzika se čuje sa reke, ali nekako tiše nego tokom vrelih julskih i avgustovskih noći. Splavovi još nisu ugasili svoja svetla. Još ima gostiju, razgovora, kafe i poneke čaše vina. Ali, leto se više ne razmeće. Povlači se dostojanstveno, ostavljajući za sobom miris vode i uspomene na duge večeri.

I dok se Beograd polako priprema za kraće dane, na keju se oseća ona posebna tišina koja dolazi sa promenom godišnjeg doba. Nije to tuga zbog odlaska leta, već više tiho prihvatanje da sve u prirodi ima svoj početak i svoj kraj. I čovek, šetajući pored Save, shvati koliko su godišnja doba zapravo i naše unutrašnje stanice. Leto nas razigra, a jesen nas malo zaustavi i natera da pogledamo oko sebe.

Na drugoj strani grada, negde daleko od Save, priroda već ispisuje svoje prve jesenje redove. Planine su se zabelele. Prvi sneg na vrhovima kao da je stigao prerano, ali je upravo on najavio promenu koja dolazi. Pogled prema planinama podseća nas da vreme ne možemo zaustaviti. Jedno godišnje doba predaje smenu drugom.

Ima nečeg posebnog u tim prvim svežim danima. Čovek se posle dugih vrućina ponovo raduje običnim stvarima – jutarnjoj kafi bez žege, šetnji bez traženja hlada, laganom povetarcu koji dolazi sa Save. Kao da telo i duša zajedno kažu: dosta je bilo leta.

A, možda upravo u tome i jeste lepota jeseni. Ona ne dolazi bučno. Ne traži pažnju. Samo jednog jutra primetimo da smo poneli nešto toplije, da je vazduh drugačiji i da se sunce ranije povlači iza horizonta. Onda pogledamo drveće i shvatimo da je priroda već počela svoju veliku promenu.

Šetalište "Lazaro Kardenas" ponovo dobija onu svoju mirnu, pomalo setnu boju. Blok 45 se ušuškava u pred jesenju tišinu, a Sava nastavlja da teče svojim večnim putem, kao da joj nije važno koje je godišnje doba.

Možda je upravo to najlepše u Beogradu. Grad ne mora da menja lice da bismo primetili da se promenio. Dovoljno je nekoliko svežih jutara, jedan hladniji vetar sa reke, malo tiše šetalište i prvi beli vrhovi u daljini.

Sutra, kada kalendar označi 23. septembar, jesen će i zvanično zakoračiti u naše dane. Ali, ona je, čini se, već stigla do Save. Osetila je njen kej, dotakla šetalište Lazaro Kardenas, prošla između zgrada Bloka 45 i tiho se spustila niz reku. Samo još nije uzela četkicu i počela da boji krošnje.

A, kada to učini, Beograd će dobiti jedno od svojih najlepših lica.

Sava će i dalje teći, splavovi će svetleti, ljudi će prolaziti kejom, a iznad svega će se menjati nebo. I možda ćemo tada, zastajući kraj reke, shvatiti da jesen nije samo kraj leta. Ona je novi početak – tiši, dublji i nekako bliži čoveku.

Jer, dok Sava teče, Beograd živi, a godišnja doba prolaze. Samo uspomene ostaju da nas podsete koliko je lep bio još jedan septembar kraj naše reke. 

Autor : Prof. Jugoslav Rađenović