Blok i zima (2026)

Najbolje fotografije Bloka 45 u zimu po vašem izboru 

Foto : Bora Suel

Foto : Danijela Grbović

Foto : Danijela Grbović

Foto : Ivan Bukvić

Foto : Ivan Bukvić

Foto : Ivan Bukvić

Foto : Ivan Bukvić

Foto : Ivan Bukvić

Foto : Violeta Naled

Foto : Violeta Naled

Foto : Violeta Naled

Foto : Violeta Naled

Foto : Zoja Mi

Foto : Zoja Mi

Foto : Zoja Mi

Foto : Sem Zeljković

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Fortyfivers45 (@blok.45)

Promocija knjige „Istorija beogradskih grafita 1984–2003“

 

U četvrtak, 26. februara 2026. godine, od 18 do 21 čas, u prostoru Dechkotzar Vračar store (Baba Višnjina 26) održaće se promocija knjige „Istorija beogradskih grafita 1984–2003“ – kapitalnog izdanja koje dokumentuje zlatnu eru beogradske grafiti scene.

Ovo izdanje na 420 punih kolor strana donosi više od 900 fotografija, od kojih većina do sada nije bila javno objavljena. U knjizi je predstavljeno preko 30 crtača koji su obeležili period od 1984. do 2003. godine – vreme kada se grafiti kultura u Beogradu formirala, rasla i dobijala svoj autentični izraz.

Cena knjige je 3650 RSD.

---

Blok 45 – nezaobilazan deo istorije beogradskih grafita

Kada se govori o istoriji grafita u Beogradu, Blok 45 zauzima posebno mesto. Ovde su nastajali prvi ozbiljni radovi, ovde su se stilovi usavršavali, a ekipe formirale i ostavljale svoj trag.

Mnogi radovi koji su danas deo arhive i sećanja upravo su nastali na zidovima ovog dela grada. Bez Bloka 45, priča o razvoju beogradskog grafiti pokreta bila bi nepotpuna.

Zato je ova knjiga više od publikacije, ona je dokument vremena, svedočanstvo jedne urbane kulture. 

Jurija Gagarina od Bloka 45 do Surčina

U toku su pri­pre­me za grad­nju produžetka Ulice Jurija Gagarina - U planu saobraćajnica širine od 45 m sa tri trake po smeru, razdelnim ostrvom, trotoarima i zelenim pojasom

Na me­stu iza no­vog Ki­ne­skog tr­žnog cen­tra, na kra­ju uli­ca Mi­le­ve Ma­rić Ajn­štajn i Dr Iva­na Ri­ba­ra, uve­li­ko ra­de te­ške ma­ši­ne, ba­ge­ri i "špar­ta­ju" ka­mi­o­ni na­to­va­re­ni šljun­kom i pe­skom. Na tom de­lu dr­žav­ne ze­mlje gde je do pre dve nede­lje bi­la ši­ka­ra, ali i im­pro­vi­zo­va­ne pri­zem­ne ku­ći­ce, voć­nja­ci, ba­šti­ce kom­ši­lu­ka sa No­vog Be­o­gra­da, po­če­li su priprem­ni ra­do­vi za iz­grad­nju sa­o­bra­ćaj­ni­ce ko­ja će po­ve­za­ti No­vi Be­o­grad i Sur­čin (produžetak Ulice Jurija Gagarina), a na taj na­čin i na­pra­vi­ti ve­zu sa autopu­tem Mi­loš Ve­li­ki.

Za ra­do­ve je an­ga­žo­van ki­ne­ski iz­vo­đač i to na osno­vu me­đu­dr­žav­nog ugo­vo­ra iz­me­đu Sr­bi­je i Ki­ne pot­pi­sa­nog 2009. go­di­ne, ali su za iz­grad­nju ove sa­o­bra­ćaj­ni­ce pot­pi­sa­ni po­seb­ni, do­dat­ni ugo­vo­ri. U ovaj projekat osim ki­ne­skih iz­vo­đa­ča uklju­če­ni su, ka­ko se mo­glo ču­ti, i Ko­ri­do­ri Sr­bi­je, kao nad­zor­ni or­gan, i Di­rek­ci­ja za grad­sko gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte i iz­grad­nju gra­da Be­o­gra­da.

Ka­ko je pla­nom pred­vi­đe­no, no­va sa­o­bra­ćaj­ni­ca će skra­ti­ti put od No­vog Be­o­gra­da do Sur­či­na i EXPO-a, i ob­u­hva­ti­će ne­ko­li­ko vi­do­va pre­vo­za – auto­mo­bil­ski, tram­vaj­ski, bi­ci­kli­stič­ki, a pred­vi­đe­ni su i tro­to­a­ri.

– Ovim pro­jek­tom pla­ni­ra­ne su dva pu­ta po tri sa­o­bra­ćaj­ne tra­ke, či­ja je ši­ri­na sa­mo na jed­noj stra­ni 10,5 me­ta­ra, kao i raz­del­no ostr­vo. Duž tra­se no­ve sa­o­bra­ćaj­ni­ce tre­ba­lo bi da bu­du oform­lje­na po dva sta­ja­li­šta za auto­bu­ski i tram­vaj­ski sa­o­bra­ćaj u oba sme­ra. Sa obe stra­ne ko­lo­vo­za pro­jek­to­van je ze­le­ni po­jas uz ivi­cu pu­ta ši­ri­ne dva me­tra, kao i dvo­smer­na bi­ci­kli­stič­ka sta­za ši­ri­ne dva i po me­tra i tro­to­a­ri ši­ri­ne po dva me­tra – re­kao je Mi­ro­slav Čuč­ko­vić, grad­ski me­na­džer.

Ka­da se sve uzme u ob­zir, ova sa­o­bra­ćaj­ni­ca tre­ba­lo bi da bu­de ši­ro­ka 45 me­ta­ra. U pla­nu je i for­mi­ra­nje mre­že spo­red­nih sa­o­bra­ćaj­ni­ca – No­va 14, No­va 15 i No­va 16, kao i kol­sko-pe­šač­ke sta­ze.

U to­ku su ra­do­vi na ši­ro­kom pro­sto­ru iza no­vog Ki­ne­skog tr­žnog cen­tra. Deo tog ve­li­kog pro­sto­ra pre­kri­ven je peskom, a na jed­nom me­stu iz­gra­đe­na je i be­ton­ska pot­po­ra sa ogrom­nom ce­vi pred­vi­đe­nom, naj­ve­ro­vat­ni­je, za odvod vo­de. S le­ve stra­ne tr­žnog cen­tra i da­lje se na­la­zi ne­u­slov­no na­se­lje. U nje­mu još ima sta­nov­ni­ka ko­ji tu u užasnim uslo­vi­ma ži­ve de­ce­ni­ja­ma. Na jed­nom de­lu ovog no­vog gra­di­li­šta još u tra­go­vi­ma ima i ne­ka­da­šnjih di­vljih ba­šta No­vo­be­o­gra­đa­na.

– Na ovom par­če­tu ze­mlje ve­li­ki broj kom­ši­ja iz obli­žnjih zgra­da imao je svo­je vr­to­ve u ko­ji­ma je go­di­na­ma uz­ga­jao vo­će i po­vr­će, a mno­gi su tu u tim im­pro­vi­zo­va­nim ku­ći­ca­ma pro­vo­di­li i ce­lo le­to. Ja sam imao voć­njak sa sto sta­ba­la ora­ha, kru­ša­ka, šlji­va i ja­bu­ka… To je dr­žav­na ze­mlja, pa sad šta da se ra­di – re­kao je je­dan od su­gra­đa­na.