Na današnji dan, 9. aprila 1999. godine počela je Bitka na Košarama u kojoj je poginuo HEROJ Košara Milan Kenić.
Milan Kenić Kena, momčina iz 45. Bloka, borac kojeg bi svaki starešina poželeo. Kenić je bio član martovske klase Vojske Jugoslavije od 1998. godine, u okviru 1. Čete 2. Bataljona legendarne 125. Motorizovane Brigade. Imao je čin desetara. Cela martovska klasa iz 1998. koja je ratovala na prostoru Kosova i Metohije, tokom služenja vojnog roka na svojoj koži osetila je sve lepo i ružno što jedan vojnik u miru i ratu može osetiti. Kenićev vojnički put trajao je duže od predviđenog, zbog produženja vojnog roka. Martovska klasa je tokom svog vojnog roka, pokazala na kakav način se brani otadžbina, to su bili – LJUTI BORCI!
O Keni svako koje sa njim ratovao, može imati samo reči hvala. Bio je neviđeno jak, prekaljen borac iako je bolovao od astme. Bio je nešto stariji, nego svoji klasići. Rođen je 1974. godine, dok je većina momaka rođena 1977-78-79. godine. Na početku je imao česte napada astme, ali to Kenu nije pokolebalo u nijednom trenutku da izvršava svoje vojne zadatke. Uprkos sve većim tegobama, on je delovao sve više i jače. što je na kraju dovelo da reši svoj problem sa astmom, verovatno od čistog i svežeg vazduha Prokletija. Nažalost, nakon toga nije dugo poživeo. Bio je ranjavan od ručne bombe, ali Kena kao Kena, nije se predavao i brzo vratio u borbeni stroj među svoje saborce. Povratak na Košare je bio čak sa VMC Karaburma, jer kako je sam pričao i govorio, nije mogao da leži ranjen u postelji, dok mu drugovi čuvaju granicu. Vrlo brzo po povratku, sa istim drugovima otišao je u večnost.
Zanimljiva anegdota je kad su ga u Batuši terali da ostane u komandi i svi saborci ubeđivali da ostane... On je rekao - Koj vam je đavo ljudi, sad kad sam olečio astmu vi bi da me oterate... I smejao se, puno se smejao i šalio. Postoji još anegdota vezana za Kenu. „Zezanje” šiptarskog ili čak snajperiste iz neke strane specijalne jedinice, stavljao je kamen na svoj zaklon i brzim saginjanjem izbegne metak, slatko se smejao od srca, pa traži novi pogodan kamen, kako bi realnije dočarali, Kena je to radio danju da bi ga snajperista primetio. Ostali bi to iskoristili i tražili bi dvogledima snajperistu, kako bi ga „pozdravili Cecom”...
Jednog dana vodnik Sokrat, Kena i neki vojnici naleteli su na jednu ekipu naših vojnika koji su zalutali u magli noseći pogrešne trake za raspoznavanje. Malo je falilo da ih pobiju. jedan od njih je zbunjeno i uplašeno upitao – Ko smo? Kena mu je na to odgovorio – NATO pizda ti materina, skloni pušku bolje ti je.
Nad Košarama su se 11. maja 1999. godine nadvili tmurni oblaci. Tog dana bilo je masovno bombardovanje položaja naše vojske kasetnim bombama. Cvet srpske mladosti tada je dao živote na braniku otadžbine. Mnogo mladih i dobrih boraca je tog dana poginulo, tog dana stalo je srce...srce heroja Milana Kenića Kene.
Večni mu pomen!
