Kako se navodi u obrazloženju ove odluke, razlog za obustavljanje realizacije projekta je globalna kriza, poremećaju na energetskom nivou i poskupljenje energenata, a novac će biti preusmerem na potrebe koje su od prioritetne važnosti za Beograd.
Iako su se u aprilu pojavile i prve makete kako bi budući brodovi trebalo da izgledaju, od uvođenja prevoza putnika Savom i Dunavom neće biti ništa, bar ne u narednom periodu.
Najave da bi on mogao da zaživi bile su aktuelne nekoliko godina, dok su se tokom ove i pompezno najavljivale. U februaru se na tenderu koji je Grad raspisao javila firma "Beo reka" kao jedini ponuđač, sa kojom je i trebalo da bude potpisan ugovor na 30 godina.
- Usled globalne krize, poremećaja na tržištu energenata i njihovog poskupljenja, a imajući u vidu raspoloživa sredstva i prioritete Grada u narednom periodu, Odlukom o izmenama Odluke o budžetu za 2022. godinu sredstva koja su bila planirana za realizaciju javno-privatnog partnerstva u obavljanju linijskog rečnog prevoza putnika preusmerena su na potrebe koje su od prioritetne važnosti - stoji u obrazloženju.
- Naručilac usled dokazivih razloga koji nisu mogli da se predvide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se projekat realizuje donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke.
Grad će zbog obustave nadoknaditi ponuđaču, odnosno firmi "Beo reka" troškove pribavljanja sredstava obezbeđenja u iznosu od oko 70.000 dinara. Donošenjem ove Odluke prestaje da važi ona o dodeli ugovora, iz 11. marta ove godine. Posao koji je trebalo da preuzme firma osnovana krajem jula prošle godine bio je vredan oko 46 milijardi dinara, a koncesija bi trajala tri decenije. Uslov koji je morao da ispuni javni partner je da u tri godine nabavi 10 novih putničkih brodova i jedan u rezervi.
Kako se ranije najavljivalo, rečni prevoz trebalo je da ima dve linije, "crvenu" i "plavu".
Zamišljeno je da prva kreće od Bloka 70 do SRC "Milan Gale Muškatirović" i trebalo je da bude fazno uspostavljena.
U fazi A, od Bloka 70 preko Ade Ciganlije, TC "Galerija" do Brankovog mosta. U fazi B, prevoz bi išao od Bloka 45, dalje kroz Blok 70, preko Ade Ciganlije, "Galerije" i Brankovog mosta, dok će u fazi C ići istom trasom kao u prethodnoj, pa od Brankovog mosta dalje preko Beton hale do "Galeta".
Druga, "plava" linija prevozila bi putnike takođe, od Bloka 70 do SRC "Milan Gale Muškatirović", ali drugim trasama. U prvoj fazi od Zemunskog keja do "Galeta". U fazi B Borča - Zemunski kej - "Milan Gale Muškatirović". U poslednjoj fazi redosled stajališta bio bi Borča - Zemunski kej, "Gale" pa do Ade Huje.
Svaki brod trebalo je da primi oko 100 putnika, a svako pristanište da bude urađeno kao zatvoreno stajalište za javni prevoz, koje bi bilo povezano sa ostalim vidovima prevoza.
Prevoz bi se plaćao "Beogradskom karticom" koja se koristi u autobuskom, tramvajskom i trolejbuskom sistemu.
Kao glavne razloge za uvođenje rečnog javnog prevoza gradski oci isticali su da će on u prestonici sa više od 100 kilometara rečnih obala doprineti "zelenoj hijerarhiji" i uvođenju ekološki prihvatljivijih vidova prevoza. Smatrali su da će se time smanjiti saobraćajne gužve u centru i uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha. Takođe, kretanje kroz grad bi bilo lakše, naročito stanovnicima koji žive na obalama Save i Dunava.
Izvor : Večernje novosti
