Stoje kameni borci, sa svake strane po jedan. Čuvaju neku priču koja čeka nekog prolaznika da je zapiše na hartiji papira. Među gomilom tišine čuju se te priče, smeh i poneko pozdravljanje starih prijatelja. Na samim zidinama previše je nekih crteža tih palih vojnika.
A mi... deca ovog betona. Ovde se prepoznajemo. Prepoznajemo se po očima. Živimo sa druge strane Sunca u nekom svom kutku. I svaka ova ulica, svaki broj nosi neku svoju priču.
Kroz vetar, čuju se padovi nekih ljubavi, sklapanje novih prijateljstva, opraštanje od starih. Opraštali smo se previše puta. I svi smo nekako ušuškani između tih kamenih boraca, za neke samo gomila zgrada, a nama dom, toplina. I tu u toplini noći, negde kasno u mraku čuje se sova, a malo i po neka lopta...jedan, dva, tri...koš... jedan, dva, tri - ponovo koš. Jedan, dva, tri.. dobro je...udahni, koš..
Navikli smo na buku lopte jer svi smo odrasli na tim terenima, kasno u noć. Na betonu. Ništa ovde nije sivo, ni taj beton nije siv. Ni te zgrade nisu samo sklopovi cigle. Ovi naši ljudi mu daju boju, mi mu dajemo boju.
Svako od nas je ponosan na taj broj. Svako od nas novi taj broj sa sobom. 45 podrazumeva mesto koje je uvek tu za svakog od nas. I kada odeš ostaje sa tobom. I ako se vratiš prihvati te kao da ga nisi ni napustio.
Tu su zidovi prepuni zimskih čarolija. Letnjih kiša i ljubavi. Prolećne lepote i mirisa. A jesen... momenat najlepših promena, spektar neviđenih boja sa žuborom dečjeg smeha.
Svaka klupica nosi neko svoje ime i uspomene. Mi smo deca tog bloka, nama je klupica par piva i noć uvek bila dovoljna za malo sreće i zabave.
Sastajemo se na hip-hopu, kod kritične. Na sinalku ili kravici.. Stare rakete ili kaveza.
Svaki deo nosi svoj naziv. Svaki ima svoj razlog i postojanje. Svaki ima svoju gomilu sluđenih.
Među nama čuvamo posebno mesto i za one nesrećne. Prospeš malo piva za njihovu dušu, ostalo popiješ za svoju. Nisu nikada zaboravljeni. Imamo naše načine. Prepune zidine palih vojnika. Previše palih vojnika, previše... Mi smo ovde naši. Znamo se po očima, nosimo taj broj gde god da odemo.
I kada nas 45 pozove nazad, mi se uvek javimo.
Autor : D_leprikon
