Osnovna škola „Branko Radičević“ je jedna od najvećih škola u Beogradu, još uvek. Ovo je i dalje, jedna od najuspešnijih škola, koja osvaja nagrade na raznim školskim takmičenjima. Kaže se da ima realtivno dobar kadar u odnosu na druge osnovne škole. Imali su najmoderniju infrastrukturu, u trenutku kada je škola bila napravljena 1975. godine.
Šetalište „Lazaro Kardenasa“, koje ide kroz centar svih blokova i koje odvaja Blokove 70 i 45, odnosno odvaja celokupni središnji deo blokova, u odnosu na deo gde se nalaze dvospratnice i četvorospratnice prema reci Savi. Lazaro Kardenas je bio meksički predsednik koji je bio socijalističkih shvatanja. Borio se za prava radnika u Meksiku. U vreme druga Tita i SFRJ, on je bio figura po kome je šetalište dobilo ime.
U sklopu centralno dela Bloka 45, pored mesne zajednice i mini šoping-centra koji je otvoren 70-tih godina, imamo i jednu umetničku galeriju. Galerija BLOK je otvorena u tržnom centru Bloka 45. Galerija Blok je inicijativa opštine Novi Beograd i umetničkog udruženja ULUS (Udruženje likovnih umetnika Srbije). Ideja je da se ovde donese jedna vrsta umetničkog života.
Već od samog početka života u Bloku 45, puno umetnika je se nastanilo ovde. ULUS je davao ateljee na poslednjim spratovima sedmospratnih zgrada. U Bloku 45 živi puno beogradskih umetnika, grafičara i skulptora. Ispred nekih zgrada su skulpture koje su ti umetnici radili. Tada je Blok 45 reklamiran kao „Naselje Sunca“. bio je jedno od najmodernijih naselja 1975. godine u Beogradu.
Pristup do reke i realizacija ideje Garden City u Blokovima
Iako je Novi Beograd planiran tako da poseduje veliki broj zelenih površina, one nisu do kraja zaživele na pravi način i nisu možda potpuno realizovane po planu kao što su to arhitekte želele
Možda baš blokovi 45 i 70 nose izvornu ideju zelenog grada, pre svega zbog svoje specifične veze sa Savskim kejom, koja je stvarno neverovatna.
Retko gde možete da nađete u velikim gradovima slobodan i direktan pristup do reke. U većini evropskih gradova, gde postoji „pristup reci“, - on je obično privatizovan, ili su pored reke izgrađeni objekti komercijalne svrhe. I u sovjetskim gradovima, u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, većina socijalističkih naselja, taj slobodan prostor koji se nalazi između zgrada, i parkova, su poslednjih nekoliko godina privatizovani. Otvoreni su komercijalni sektori, šoping molovi, ono što praktično blokira put običnih građana do reka.
U donjem delu Bloka 45 i Bloka 70 je zadržana eventualna sloboda, da oko zgrada, koje imaju humanu visinu (četvorospratnice i dvospratnice u prvom redu zgrada pored Savskog keja), imate mogućnost da se slobodno krećete uz puno zelene površine i da slobodno priđete reci Savi. Ideja Garden City-ja, kao izvorna ideja povezivanja modernističkog sa prirodom, zaživela je u Blokovima u pravom smislu te reči.
Dvorišta između dvospratnica i četvorospratnica.
Ako posmatramo unutrašnja dvorišta četvorospratnica i dvrospratnica, videćemo da su terase uvučene stepenasto po spratovima, gotovo na isti način kao i celokupni Blok 45 ili 70. Ovde se stepenasta opadajuća struktura prenosi sa „makro“ na „mikro“ nivo. Ova izizetna, intima unutrašnja dvorišta puna su zelenila. Od strane stanovnika je razrađen način kojim se povezuju terase sa prirodom, to je autonomni, njihov izbor i ponekad dolaze do vrlo originalnih rešenja.
Stanovnici samoinicijativno preuzimaju prostor i iz prizemlja sastavljaju svoju terasu sa parkom. Izuzetno je teško posedovati jedan od ovih stanova u prizemlju. Postoji informacija da potencijalni kupci veoma žele da dođu do stanova, jer imaju mogućnost ulaska iz dvorišta u svoj stan. Građenje produžene terase u prizemlju je zanimljiva i česta ekspanzija, a ima situacija kada ljudi naprave i neku vrstu zidova i bukvalno počnu da uništavaju zelenilo. Ali ipak, ekspanzija ovog tipa retko kome ozbiljno smeta.
Ulična umetnost (street art) u Blokovima, grafiti, stensili i umetnički objekti
Najpoznatiji novobeogradski grafiti su u Bloku 45. Postoje inicijative lokalnih umetnika i nekih istoričara umetnosti, da fotografišu i da kroz izložbu ili knjigusistematizuju blokovske grafiterske i druge umetničke intervencije. Ima impresivnih pomaka u kvalitetu slika u poslednjih desetak godina.
Špic mode crtanja grafita bio negde krajem devedesetih godina. Do 2000. ili 2001. nastajali su najzanimljiviji grafiti.
Stanovnici Blokova pokazuju ljubav i dobru volju prema umetnicima, oni ponekad čak i zahtevaju od grafitera da im naslikaju nešto na garaži, što predstavlja veliku razliku u odnosu na neke druge evropske gradove gde grafiti nisu omiljeni.
Isečak teksta o Novom Beogradu, preuzeto sa drugipogled.com
Autor Vladan Jeremić
