Umetnost u Bloku 45 : Izložba „Prostor” (1975)

 

Izložba  „Prostor” bila je umetnička izložba koju je realizovana u periodu od 4. do 30. septembra 1975. godine od strane Udruženja likovnih umetnika Srbije. Skulpture su se izlagale u Bloku 45, Parku Prijateljstva, na Tašmajdanu i u Šumicama. 

Prva faza izložbe održavana je u galeriji ULUS-a u ulici Vuka Karadžića 10, od 11. do 18. jula 1975. godine. Žiri prve faze činili su vajari Ana Bešlić, Stevan Bodnarov, Venija Vučinić i Slavoljub Stanković. 

Izlagali su umetnici Gradimir Aleksić, Milan Besarabić, Milun Vidić, Ana Viđen, Ratko Vulanović, Milija Glišić, Svetislav Zdravković, Vladimir Komad, Ante Marinković, Dubravko Milanović, Goran Perović, Mice Popčev, Slavoljub Radojčić, Dušan Rusalić, Mira Sandić, Mihajlo Stanić, Milorad Stupovski, Miloslav Sunajac, Marina Tadić, Đorđije Crnčević, Milan Četnik i Jelisaveta Šober Popović. 

Druga faza izložbe trajala je od 4. do 30. septembra 1975. godine, a žiri su činili ing. arh. Bratislav Stojanović predsednik žirija, vajari Ana Bešlić, Kosta Bogdanović, Stevan Bodnarov, Venija Vučinić, Slavoljub Stanković i dr. Stanislav Žiković, istoričar umetnosti i likovni kritičar. 

Tokom druge faze izložbe izlagali su Milun Vidić, Ana Viđen, Ratko Vulanović, Milija Glišić, Vladimir Komad, Ante Marinković, Slavoljub Radojčić, Mira Sandić, Milosav Sunajac, Đorđije Crnčević, Milan Četnik i Jelisaveta Šober Popović.  Tokom treće faze izložbe, sastav žirije bio je isti kao za drugu fazu. 

Dve ravnopravne nagrade za izvođenje skulptura u konačnom materijalu dodeljene su jednoglasno Miliji Glišiću za skulpturu Grozdasta forma i Milosav Sunajcu za skulpturu Ptica koja i danas postoji u centru Bloka 45. 

U okviru članka predstavljene su skulpture koje su bile u Bloku 45, ostale možete videti na linku ovde.

Autor Ratko Vulanović, Skulptura 2

Autor Vladimir Komad

Skulptura Ptica, autor Milosav Sunajac

Rastok, autor Ana Viđen

Kamena počivala, autor Milun Vidić

Intervju sa pevačicom Jellenom

Intervju za Fortyfivers sa Jelenom Lalović (devojačko Risitć-Štefanec), poznatijom kao Jellena, pop pevačicom Koktel benda, a kasnije solo izvođačem. Jellena iza sebe, do danas ima četiri studijska albuma, maxi singl i The best of kompilaciju pesama, kao i mnogobrojne singlove koji su bili na vrhovima top lista. 

Kada ste prvi put shvatili da želite da se bavite muzikom? Kako je izgledao put ka ostvarivanju tog sna?

Dok sam bila u osnovnoj školi, baš u bloku. Tada se uglavnom slušao turbo folk ali je u našem kraju bilo i roka i popa kao i alternativne muzike.Ja sam jednostavno volela mekši pop i to sam pevušila, ali nisam se nadala da će mi to biti profesija sve do fakulteta. Tada su me momci iz Koktela pronašli i pitali da radimo Vrlo brzo smo postali najtraženiji gradski bend u svirali u elitnim klubovima, diskotekama i restoranima. Pevali smo, a kasnije i ja kao solo pevačica, svim viđenijim sportistima, političarima, biznismenima, glumcima, kolegama i legendama naše muzičke scene.Bila su lepa, opasna i vremena kada se nije štedelo….I trajalo je to,traje i danas. Ponovo smo se okupili Koktel i ja i neverovatna energija se dešava.Radi i svako za sebe ali sve češće nas ponovo zovu.

Koje su bile najvece prepreke na koje ste nailazili u muzickoj industriji i kako ste ih prevazišli?

Uglavnom ljubomora, podmetanja i ostalih stvari je bilo ali nekako život sve namesti da ne traje ništa dugo što je loše. Neki period moraš biti strpljiv i verovati u sebe. Upornost je bila i ostala moj zaštitni znak. Tako sam uspela da iskreno, srčano i profesionalno pređem sve prepreke.

Da li vam je odlazak iz Koktel benda i pocetak solo karijere bio težak? Koji su bili najveci izazovi sa kojima ste se suocili u tom procesu?

Jako je bilo teško.To sam shvatila kada sam pokušala da nađem novu ekipu, a nije bilo nikog da mi pomogne. Nisam imala menadžera, PR-а ,sve sam radila sama jer nisam verovala nikome. Nije se baš niko ni našao u tom trenutku da preuzme odgovornost sa mnom. Ipak posle dve do tri godine uspela sam stalno da radim i našla bend iz Niša, La campanella a onda i Bucu klavijaturistu iz Leskovca. Obišli smo celu Srbiju i region. Danas u svakom gradu imam po neki bend, a u Beogradu su tu moj Pliško, Steva i još neke ekipe vrednih muzičara.

Kako ste se nosili sa uspehom i svim promenama koje je doneo vašem životu?

Uvek sam bila skromna, što neki kažu da ne valja. Moraš znati koliko možeš, želiš tako da sam se radovala i tuđim i svojim uspesima.Sve promene sam prihvatila, neke teže, a neke lakše. Sport mi je mnogo pomogao u tome i komšije iz zgrade u kojoj sam živela. Uvek mi je bilo bitno šta oni misle jer je to bio pravi glas naroda. Mi nekada nemamo pravu sliku kada nastupamo.

Kako se vaš muzicki izraz i pristup promenio tokom godina? Da li postoje neka posebna iskustva koja su oblikovala vaš stil?

Menjalo se tako što sam na kraju prihvatila i taj turbo folk. Moraš sve znati danas da pevaš. Naravno ostala sam verna pop muzici u suštini .Mnogo sam putovala, išla čak do Australije, a i tamo se sluša samo narodna muzika uglavnom ali vole da im dođe Bajaga, Riblja Čorba, Čola, a ja se prilagođavam.

Da li postoji neka filozofija ili princip kojim se vodite kroz život, a koji vam pomaže i u karijeri?

Samo iskrenost, osmeh i korektnost sa ljudima, a naravno i profesionalizam iznad svega.

 Da li smatrate da je uspeh u muzickoj industriji danas teži ili lakši za ostvarivanje nego kada ste vi pocinjali?

Izgleda lakše ali nije. Danas je sve dostupno, svako ima svoju televiziju, mislim na društvene mreže, ali moraš mnogo da ulažeš da bi se čulo za tebe ili da imaš ludu sreću. Nekada je bilo par TV kanala i završio si posao šta god da radiš. Danas je samo bitno da si prisutan više od 10 godina i prošao si. Sve je instant.

Koji su vaši muzicki planovi za buducnost?

Snimam pesme, imam i svoj mini muzički studio. Želja mi je da sve ide postepeno ali da nastavim sa druženjem sa publikom kao i do sada, pevam na proslavama i uveseljvam ljude sa svojom pesmom. Mogao bi i neki solistički koncert da bude, makar neka manja sala. 

Šta za vas predstavlja Blok 45 i šta vas najviše veže za njega ?

Blok 45 je moje detinjstvo, moja oaza pored reke, moje najdraže uspomene, moja kuma Ivana i kum Vlada iz bloka, moje komšije, avioni, tramvaji, autobusi, crveni soliteri, tereni za basket koji sam igrala, tržni centar i dragi ljudi koji su postali slavni.

Šta najviše pamtite iz perioda kada ste živeli u Bloku 45 ? Postoji li neko posebno mesto ili uspomena koja vam je draga?

Postoji reka i staza za šetnju koju sam stalno koristila i naravno tereni za basket.

Kada pomislite na Blok 45, koja prva emocija vam se javi?

Komšije i druženja do zore, vatromet za Novu godinu.

Po cemu pamtite dane iz školske klupe u OŠ „Branko Radicević”?

Po divnim ljudima, otvaranju česme kada sam igrala Posavinu u nošnji. Bila je to jedna od najnovijih i najboljih škola. Imali smo i odlične nastavnike, a nadam se da je tako i danas. 

I za kraj, šta mislite o projektu „Fortyfivers” ?

Uvek sam tu za vas…Mnogo nas ima i treba da se držimo zajedno. Možda i neka druženja, turnire da organizujete ali pre svega smo ljudi koji vole Blok 45.

Skulptura u Bloku 45 : pevac, golub ili vrabac?

Već decenijama se o skulpturi stacioniranoj u centru Bloka 45 vodi polemika da li predstavlja vrabca ili pevca, a neki su ga zvali i zovu čak i golub. Ova skulptura napravljena je 1976. godine i nalazi se ispred mesne zajednice „Sava”. Njen projektant bio je Milosav Sunajac, jugoslovenski vajar, a postavljena je u okviru vajarskog konkursa „Prostor”, na kojoj je dobila nagradu za izvođenje skulpture u konačnom materijalu.

Visina skulpture je 270, a sa postoljem 385 cm. Materijal gradnje je obojeni beton, a figura espresivna dinamička forma. Jedno vreme nalazila se na grbu blokovskog fudbalskog kluba Sava 45. Dugo godina je bila zapuštena i ižvrljana, oko nje se nalazilo visoko rastinje, a zahvaljujući inicijativi ljudi iz naselja i umetniku Andreju Kolosovu, skulptura je ponovo vidljiva i u punom sjaju. U junu 2023. godine, nakon obnavljanja skulpture, na fasadi zgrade Dr Ivana Ribara 163, umetnik Kolosov nacrtao je mural ove skulpture i iznad nje Sunce. 

Od nastanka pa dugi niz decenija kasnije, ova skulptura predstavljala je mesto okupljanja mladih i bila jedan od simbola Bloka 45, što je ostala i danas. Decenijama i kroz generacije zvali su je Petlić, Pevac i Vrabac.

Prvobitno skulptura je među meštanima nazvana Pevac, koji se uvek povezuje sa Suncem, što možda ima više smisla, s obzirom da je celo naselje Bloka 45 od osnivanja bilo poznato kao „Naselje Sunca”, međutim pevac ima krestu, a ova skulptura je nema. Žitelji naselja nazvali su je vrabac, koji predstavlja simbol Beograda i jer je u velikom broju prisutan u Bloku 45. Skulpturu su neki nazivali i golub, verujući da je ideja autora bila gradska ptica. 

Ipak, prema zvaničnim dokumentima i projektu, skulptura Miroslava Sunajca je nazvana Skulptura Ptica, nigde nije pomenut pevac, golub niti na vrabac. Umetnik je na taj način verovatno hteo da ostavi slobodu žiteljima naselja, koji ovu skulpturu i danas zovu na različite načine. 

Priču o simbolu Bloka 45 možete pročitati ovde, a njegov kompletan istorijat sa fotografijama na ovom linku.