Blok 45 u Beogradskoj hronici dnevnih novina Borba; 4. februar 1974. godine. Kako je bilo živeti u Naselju Sunca nakon useljenja, koji su problemi, a koje dobre strane tek izgrađenog naselja, preneto je do detalja.
Naselje sa 15.000 stanovnika. Čini se, na kraj sveta (gotovo 15 kilometara ga deli od Beograda) i na mestu gde se rađa Sunce, jer ima ga u izobilju. Terase su ka njemu okrenute, a ljudi mu se raduju, zato su ga nazvali Naselje Sunca. Vazduh je mnogo čistiji nego u Beogradu ili Novom Beogradu (osim kad dune košava i ponese pesak sa okolnih terena), a reka odmah tu, preko puta. Moglo bi se reći da je to i naselje mladih, jer prosečna starost njegovih stanovnika je 20 godina. Tu su i sve druge brige koje prate nova naselja. Blok 45 ima četiri telefonske govornice, isto toliko samousluga, po jednu mesarnicu, frizerski salon, obućarsku radnju, hemijsku čistionicu, TV-mehaničarsku radnju, poštu i apoteku.
Blok 45 nema školu (osnovna se gradi, a srednja?), obdanište (završava se), nijednu prostoriju za kulturne ili sportske aktivnosti.
Bez elementarnih uslova...
Vlado Rončević : Mnogo nam treba - malo imamo, a najteže je za snabdevanje.Urbanisti ne dozvoljavaju gradnju privremenih montažnih prodavnica.
U razgovoru s predsednikom MZ Sava Vladom Rončevićem pokušali smo da saznati šta Blok 45 u ovom trenutku ima, a šta nema i do kada će to što nema biti.
- Počeo bih sa snabdevanjem, kao najvažnijim i rekao da je ono loše. Za sada imamo četiri samousluge i jednu kasapnicu, koje se nalaze u montažnim prodavnicama, adaptiranim garažama i društvenim prostorijama. Postoji mogućnost da u ovoj godini dobijemo tržni centar. Projekat je gotov, ali probem je kao i uvek u novcu. Pokušavali smo da dobijemo dozvolu za podizanje montažnih prodavnica, ali bezuspešno. Jer kako kažu urbanisti, one bi izmenile izgled naselja.
Celokupni trgovački prostor naselja iznosi 955 kvadratnih metara, što na jednog stanovnika dolazi svega 0,063 kvadratnog metra prodajnog prostora.
Da li je zanatstvo u povoljnijoj situaciji ?
- Pa ne bi se moglo reći. Imamo četiri zanatske radionice, i to : za hemijsko čišćenje, muškog i ženskog frizera, TV-mehaničara i obućara. U naselju se oseća potreba za časovničarom, staklorescem i drugim zanatlijama, ali to je za sada samo želja.
Što se zdravstva tiče, perspektiva je dosta dobra, ali sadašnja situacija nije. U naselju imamo apoteku, opštu i zubnu ambulantu, koje su smeštene u društvenim prostorijama, a uskoro će biti otovrena dečja ambulanta. U izgradnji je i dom zdravlja.
U naselju nema dovoljno prostorija za održavanje sastanaka. Oni se za sada održavaju u jednoj baraci preduzeća Ratko Mitrović i u jednoj sali koja može da primi svega 70 ljudi.
Karakteristika Bloka 45 je u tom što za gotovo sve aktivnosti (pa i za snabdevanje) služe društene prostorije. Ovo omladinsko i radničko naselje (50 odsto populacije su radnici) karakteriše uglavnom ono što je odlika manje-više svih naselja novijeg datuma, a to je : slaba povezanost sa gradom, loše snabdevanje, zgrade pune felera, nedostatak prostorija i svih onih objekata bez kojih se danas ne može. Na prvom mestu fale zdravstvene ustanove, škola, robne kuće, restorani, bioskop i drugo.
Ako se računa da mladi stanovnici (prosek Bloka 45 je 20 godina) ovog mladog naselja mogu da čekaju na sve to i da pešače mnogo više nego drugi, opravdanja ipak nema ako su oni lišeni i nekih elementarnih potreba.
„Beskućnici za primer”
U Bloku 45 ima 3.500 mladih. To su uglavnom radnička omladina i srednjoškolci. Veliki broj njih su i članovi SK. Za mlade kada se gradio Blok, nisu predviđene nikakve prostorije. No, bez obzira na to u naselju nema onih ekscesa o kojima se govori kada su mladi ljudi prepušteni ulici. Naime, nekoliko meseci po doseljavanju kako nam je rekla Suzana Čalić, član Predsedništva omladine Bloka 45, devojke i mladići su se organizovali i počeli svojim upornim radom da stiču simpatije i pomoć ostalih stanovnika i drugih faktora u mesnoj zajednici. Najaktivniji su mladi trećeg aktiva, čiji je predsednik Ljubisav Stojanović, mašinski slagač, govorio upravo o problemu prostorija.
Nedavno su mladi dobili prostoriju za jedan klub i već su napravili svoj plan rada. Pre podne, klub bi bio otvoren za rad s pionirima, goranima, ferijalcima za razna predavanja i političku školu. Posle podne i uveče za zabavu i programe poezije i muzike, kao i za posete gostiju. Ali to je opet jedan problem - prostorija je u stambenoj zgradi i stanari zahtevaju sasvim opravdano da se poštuje određeni režim, pre svega da bude tišina.
Uređuje se i prostorija za jedan klub internog karaktera, za mlade iz zgrade Jurija Gagarina 259. I to je sve. Mladi su kao beskućnici, ali za primer.
U naselju ima oko 180 nezaposlenih, uglavnom za završenom srednjom školom. Problem je utoliko veći što ovde nema ni jedne radne organizacije. Izlaz se donekle može naći u zapošljavanju izvesnog broja u prodavnicama i radnjama u naselju.
Prokišnjavaju nove zgrade
Izvođači se ne odazivaju na intervencije građana iako su dužni da u garantnom roku otklone sve nedostatke. Sigurni krovovi samo na zgrada koje je gradilo preduzeće Ratko Mitrović
U Bloku 45 na površini od pola kvadratnog kilometra nalazi se 66 zgrada od kojih su 45 soliteri, 17 četvorospratnice i 4 dvospratnice. U ovim zgrada u 4.264 stana živi oko 15.00 ljudi; toliko stanovnika ima na primer i Gornji Milanovac, pa se slobodno može reći da je ovo naselje ustvari grad. Međutim to nije sve. Do avgusta 1975. godine treba da se završi još 622 stana i tako poveća broj stanovnika na 18 hiljada. Stanovi su veoma moderni, zidovi i podovi obloženi su tapetama i tapisonima. Najviše je dvosobnih stanova, a ima i stanova ateljea. Većina ovih stanova građena je sredstvima Fonda za solidarnu stambenu izgradnju iz Fonda za podizanje boračkih stanova.
 |
| Samoposluga u adaptiranoj garaži |
O svim zgrada u Bloku 45 brine 12 domaćina koji popravljaju sitne kvarove u zgradama i stanovima. Svoj posao domaćini obavljaju korektno, rekao nam je šef preduzeća Slobodan Drobnjaković. Za teže kvarove i hitne intervencije građani se obraćaju nama. Stanari se najviše žale na prokišnjavanje. Svi stanovi su još u garantnom roku pa bi izvođači trebalo da otklanjaju nedostatke o svom trošku. Ali, često nailazimo na nepotpunu saradnju sa izvođačima. Naime, oni kasno otklanjaju kvarove ili se ne odazivaju na intervencije građana. Od svih zgrada u naselju, 40 odsto prokišnjava. Ne prokišnjavaju jedino zgrade koje je gradilo preduzeće Ratko Mitrović. Ima i primedbi na stolariju, prozori se slabo zatvaraju tako da je u stanovima hladno i pored dobrog grejanja (za razliku od prošle godine).
Đaci - pešaci
Blok 45 udaljen je oko 15 kilometara od centra Beograda. Jedina veza sa gradom je autobus GSP 16B koji iz naselja polazi svakih 15 minuta. Da je samo jedna autobuska linija nedovoljna i da su poslaci veoma retki, rekli su nam i građani, a u to smo se uverili kada smo se u povratku jedva ugurali u autobus za Zeleni venac. Većina radnika i učenika odlazi na posao i u škole u Zemun i Bežaniju. Međutim, do Zemuna i Bežanije nema nikakvog prevoza. Pitali smo GSP da li može da pomogne građanima ovog naselja.
- Zasad ne predviđamo uvođenje nove autobuske linije u ovom delu Novog Beograda, rekao nam je inž. Miloš Rackov.
Čist vazduh u Naselju Sunca - velika uteha
Pitali smo troje stanovnika Bloka 45 šta im se sviđa, a šta ne u naselju u kojem žive. Milu Kuruborić zatekli smo ispred stambene zgrade u prizemlju, jedne od onih lepih zgrada sa velikim tersama okrenutim ka Suncu. Kako je ona domaćica, najpre je rekla da nema pijace i dovoljno radnji. A, zatim da za decu nema pogodnog prostora za igru. Istina, ovuda ne prolaze automobili, pa su deca s te strane bezbedna, ali je pesak po kojem se igraju prljav i pun stakla. Inače, ovde je priroda lepa, mirnije je i lepše nego u gradu.
Ispred jednog solitera Ratomir Marković radnik-operater, budno je pazio na dete koje je trčkaralo od kapije do ulice.
- Vidite ovde nema odbaništa i roditelji moraju sami da čuvaju decu. Zatiim, ni snabdevanje nije baš najbolje, malo je prodavnica. Vazduh je inače ovde mnogo čistiji nego u Beogradu i to nam je velika uteha, a bilo bi još lepše uz više zelenila.
- Divno je ovde. Tu je obala, vazduh nije zagađen. Stanovi su lepi, ali nema škole, pijace, a to je ipak neophodno. Ovo nam je rekla Vida Supičić, prosvetni radnik u penziji, koju smo zatekli u šetnji sa unucima.
