Grupa Rasia - Tri glasa, jedna duša

Trio iz bloka, grupa Rasia vas poziva na svoj prvi solistički koncert.

Grupa Rasia, koju čine tri ženska vokala - Nina Nestorov, Katarina Nestorov i Anđelija Stošković, donosi savremeni zvuk balkanskog nasleđa kroz snažan i emotivan ženski troglas. 

Muzika koju izvode čuva duh tradicije. Ona nosi dah prošlih vremena, budi emociju našeg naroda i podseća nas na snagu, ljubav, tugu i bol naših predaka. 

Pozovamo vas da doživite koncert „Tri glasa - jedna duša”, veče u kojem tradicija ponovo progovara kroz pesmu. 

Ulaznice su u prodaji ONLINE poručivanjem u DM na Instagram profilu kartomat.rs, na sajtu ticket.rs ili na biletarnici u Nemanjinoj 28 - dok će na dan koncerta (ukoliko ih bude) od 18-20h biti moguća kupovina i u Teatru78 (Resavska 78) odnosno na mestu održavanja. 

Podržite umetnice iz našeg kraja koje svojom pesmom bude nasleđe i oživljavaju tradiciju. 

Najlepši deo Novog Beograda

Leva obala Save, novogradnja blokova. Reka mirna sa jutarnjom izmaglicom, paperjasti oblaci iznad nje i crvena polulopta na istoku. Sveže februarsko jutro obećava lep dan. Trim-stazom pored mene u lakom ili neznatno ubrzanom hodu prolaze šetači. Moj drugar Mihailo šeta Almu, a tu je i čitav pasiji svet sa Zitom, Rudijem, Princom, Tošom i ostalima na čelu. Redovno srećem stariji par na biciklama i svi se krećemo u istom smeru prema toplani. 

Pogled mi se često zaustavi na ribarima koji su tu od rane zore. Kažu da riba najbolje grize ujutru. Dugacke čizme, kapa, kantica, u kantici riba sveža. Stari čika Toma je najstariji i najiskusniji ribar. Priča se da je u vodama Save u neposrednoj blizini našeg bloka ulovljen som dugačak jedan i po metar i teži od deset kilograma. No, možda je to samo ribarska prica. 

Trčeći uz obalu, ponekad se zaustavim kod starog panja da predahnem. Savom se lenjo vuku trajekti i tegljači, lađe i lađice, čamci. Zanimljivo je videti užurbane lađare kako obavljaju posao na palubi. Brodić koji nas kupače iz blokova prevozi na Adu Ciganliju se zove Trajko. On je naša velika ljubav jer se na njegovoj palubi šalimo, smejemo, pevamo i družimo. 

Jedva čekam da sve ozeleni, da pukne proleće i da obale Save zašume onim tajanstvenim šapatom lišca koji dobro poznaju zaljubljeni ispod topola. Topole pored bedema trepere zelenosrebrnastim sjajem, a veliko peščano brdo oživi. Kakvi se tu spustovi izvode! Istina, malo da se udaviš i usta ti se napune peskom. Preko očiju ti se navuče svetlucava zavesa, prinuđen si da malo pljuckaš, ali zato letiš kao u snu. Jedva cekam! 

Kako je prijatno slušati treptaj gitare i uzbudljive glasove Ođila na splavu Galeb. Muzika nas nekako čudno obavija i mi u društvu, uz razgovor provodimo večeri. Prijatno je i na ostalim našim splavovima : Bombaju, Pingvinu, Skali. Preko, na Adi Međici u savskim se letnjikovcima pale svetla od kojih voda blista. 

Dajem časnu rec i tvrdim : Ovo je najlepši deo Novog Beograda. Ko ne veruje, nek dođe ovog leta da sve to proveri. Neka me potraži. 

Ivana Panić, 7 razred, Branko Radičević. Objavljeno krajem osamdemsetih godina u dečjem listu Modra lasta.

Mlade sadnice otkopane u Bloku 71 nikle u Bloku 45

Stanari Bloka 71 prijavili iskopavanje mladih sadnica, koje su premeštene u Blok 45

Stanari Bloka 71 na Novom Beogradu primetili su jutros da je desetak osoba oko 9 časova iskopavalo sadnice u delu kod zadnjih belih zgrada prema keju, u šumarku iza okretnice tramvaja i autobusa i stavljalo ih u dva džipa. 

Kako navode građani, na mestu gde su ranije bile samonikle sadnice sada se nalazi oko petnaest rupa, od kojih su neke ponovo zatrpane. Prema izjavama očevidaca, jedna od osoba na terenu rekla je da će sadnice biti presađene u Blok 45.

„Rekla je žena da idu da sade u Blok 45“, navela je jedna stanarka.

„Prošle godine su nam sekli drva za ogrev. Ako smo na kraju ulice, nismo ‘na izvol’te’.“

Saopštenje projekta Fortyfivers

Projekat Fortyfivers preko kojeg je održano desetine akcija u Bloku 45 za 15 godina postojanja, nema nikakvu povezanost sa pomenutom akcijom i izričito osuđuje ovakav ekološki neodgovoran i suštinski besmislen postupak.

Iskopavanje postojećih sadnica sa jednog mesta radi fotografisanja njihovog „ponovnog“ sađenja na drugom ne predstavlja brigu za prirodu niti doprinos zajednici — već samo privid aktivnosti bez stvarnog efekta.

Blok 71 je naš kraj – deo grada koji je već dugo zapostavljen. Svako oduzimanje od njega, bilo materijalno ili simbolično, šalje lošu poruku i stvara lošu praksu.

Umesto premeštanja postojećeg zelenila, potrebno je zajednički saditi novo – planski, pravilno i uz poštovanje prostora i truda ljudi koji u njemu žive.

Fortyfivers će i dalje podržavati istinske ekološke inicijative koje doprinose svim blokovima, a ne jedne na račun drugih.